![\"\"](\"https:\/\/digitalne-knjige.com\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/002-1.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Na sljede\u0107im stranicama bilje\u017eim razmi\u0161ljanja o \u0161kolovanju scenskih umjetnika. Prihvatite, molim vas, ovaj zajedni\u010dki naziv za glumce, redatelje, dramaturge, kazali\u0161ne pedagoge, tj. osobe koje svojim konceptima i akcijama osmi\u0161ljavaju prostor igre (SpielRaum), odnosno igru u prostoru (Spiel in Raum), da izbjegnemo terminolo\u0161ke nesporazume.<\/p>\n
\u0160kolovanje umjetnika je tema koja uvijek otvara \u010ditav niz pitanja. Pitanja na koja se odgovara protupitanjima.<\/p>\n
Na po\u010detku bi igra! Igra u prostoru – rodi prostor igre!<\/p>\n
Igra je nastali redoslijed zbivanja i zna\u010denja.<\/p>\n
Da bismo igru mogli ponavljati, trebamo dogovoriti neke koordinate i orijentacijske to\u010dke te tako ponavljamo neki redoslijed zbivanja.<\/p>\n
Isti redoslijedi zbivanja nikad ne rezultiraju istim zna\u010denjima. Jesu li va\u0161a iskustva druga\u010dija?<\/p>\n
Ako ponavljamo neki redoslijed zbivanja, zna\u010di li to da ponavljamo igru?<\/p>\n
Nije li karakteristika igre – da je neponovljiva?<\/p>\n
I u toj neuhvatljivoj finesi scenske umjetnosti odlu\u010duju\u0107u ulogu igra gledatelj. Taj netko komu je sve to namijenjeno, taj netko anoniman, koji vreba iz polutame gledali\u0161ta. Ako je ve\u0107 anoniman, nije li onda i neva\u017ean: nije li onda nitko? Netko ili Nitko?<\/p>\n
Iako gledatelj odlu\u010duju\u0107e i definitivno definira svaki na\u0161 scenski produkt, svaku na\u0161u predstavu, mi se bavimo \u0161kolovanjem onih koji stvaraju i donose svoj produkt pred znati\u017eeljnog i neobrazovanog gledatelja. Kako netko mo\u017ee biti obrazovan za to \u0161to se sasvim kratkotrajno i neponovljivo odvija pred njegovim \u010dulima?<\/p>\n
Kazali\u0161na umjetnost je za neupu\u0107ene, neinformirane i neobrazovane – to je njena velika kvaliteta.<\/p>\n
Kazali\u0161nu umjetnost rade zaigrani – odatle proizlazi njena velika va\u017enost.<\/p>\n
Bitno nastaje iz igre!<\/p>\n
A \u0161to je bitno? Nije li to onaj cjeloviti, psihi\u010dki i fizi\u010dki anga\u017eman u koji nas je igra uvukla?<\/p>\n
Dakle, ako netko dolazi u kazali\u0161te, dolazi da vidi, da do\u017eivi ne\u0161to bitno.<\/p>\n
Na sljede\u0107im stranicama na\u0107i \u0107ete filozofiju theakademie, koncept i zapise iz prakse, ove internacionalne privatne institucije za \u0161kolovanje glumaca, redatelja, kazali\u0161nih pedagoga, dramaturga i kreatora scenskog prostora. Akademiju sam pokrenuo 1995. godine u Berlinu, gradu kroz koji prolaze i u kojem \u017eive umjetnici sa svih strana svijeta. Grad je, sa svim svojim kontrastima, inspirativan za realizaciju ove ideje.<\/p>\n
Kontrasti \u017eivljenja u Berlinu svakodnevna su groteska, a politika kao da se trudi realizirati svakodnevne dramske napetosti.<\/p>\n
Theakademie je neminovnost moje egzistencije u Berlinu. I kako se ka\u017ee: \u201eKad je ne bi bilo, trebalo bi je izmisliti.”<\/p>\n
Theakademie je institucija koja podu\u010dava i u\u010di. Nastojimo, \u010desto vrlo brzo, iskustva iz prakse etablirati u program rada. Naravno, bez tradicije nema suvremenosti, ali bez suvremenosti nije mogu\u0107e preispitati tradiciju, u bilo \u010demu pa tako i u konceptima \u0161kolovanja scenskih umjetnika.<\/p>\n
Zapisano odgovara velikim dijelom iskustvima realiziranog. Pojedinosti koje jo\u0161 nismo realizirali, zapisane su kao projekcija i cilj kojem te\u017eimo.<\/p>\n
———-<\/p>\n
2.<\/strong><\/p>\n U prve dvije godine po dolasku u Berlin, 1988., 1989. svakodnevno sam obilazio kazali\u0161ta i \u010dudio se kako je mogu\u0107e na pozornicama vidjeti toliko \u201eglumaca bez tijela” koji perfektno govore tekst u \u010desto interesantnom scenskom prostoru i nepotrebno razvu\u010denim predstavama. To veliko razvikano njema\u010dko kazali\u0161te zapravo je meni bilo dosadno.<\/p>\n Kako na to bogato mrtvilo reagirati?<\/p>\n Oti\u0107i negdje drugdje?<\/p>\n Po\u010deh polako i tiho okupljati zainteresirane za vlastite projekte.<\/p>\n Bio sam \u0161okiran kako se velika ve\u0107ina glumaca boji dodira, a pokrete ostvaruju bez lu\u010denja znojnih \u017elijezda.<\/p>\n Ovdje se ne mo\u017ee ozbiljno baviti kazali\u0161tem, pomislio sam.<\/p>\n Ako ovdje namjeravam ostati, pod hitno moram po\u010deti sa \u0161kolovanjem glumaca za moje projekte. I tako sam po\u010deo.<\/p>\n Vikend – programi, jednotjedne radionice, te\u010dajevi – s puno gestikulacije, bez napisanih tekstova, izmi\u0161ljanjem, kori\u0161tenjem jezika fantazije i puno, puno pokreta i ritma. Pa tra\u017ei ovog suradnika, pa tra\u017ei onog suradnika. Tih godina moji suradnici redom su bili prolaznici kroz Njema\u010dku.<\/p>\n Kad je izbio rat u ju\u017enoj Europi i kad je popucao Isto\u010dni blok u jednom je trenutku Berlin u izbjeglicama-umjetnicima dobio nevjerojatnu energiju, postao zanimljiv grad te je sve vrvjelo od ideja i doga\u0111anja, od podruma, domova preko pozornice do ulice!\u00a0Na\u017ealost politika se prepala te energije i sve je po svijetu rastjerala svojom kratkovidnom \u201eduldung politikom”. Razumljivo, jer izbjeglice nikad nisu ni primljene zbog \u017eelje da im se pomogne, ve\u0107 zbog smirivanja vlastite ne\u010diste savjesti. A kafkijanski redovno javljanje i udaranje pe\u010data za \u201eduldung produ\u017eenja” mnoge je, ionako zdravstveno na\u010dete, do kraja uni\u0161tilo.<\/p>\n Ipak, neki su jo\u0161 uvijek tu, i nasljednici naravno. Neki su ponovno navra\u0107ali kao stipendisti ili gosti.<\/p>\n Ono \u010dega ovdje nije bilo, pla\u0107alo se da gostuje! Za kupiti gotove sadr\u017eaje sa svih strana svijeta ovdje je uvijek bilo novaca. Kupiti, pokazati i vratiti natrag odakle je do\u0161lo. Pone\u0161to nau\u010diti, pone\u0161to imitirati, pone\u0161to preraditi.<\/p>\n Tako je nastala prili\u010dno jaka plesna scena, pa je multikulturalnost za\u017eivjela, pa je i Karneval kultura zapo\u010deo s radom, pa se tu i tamo dogodi predstava i u velikim kazali\u0161tima koja prije\u0111e rampu, pa se pojavilo i ne\u0161to glumaca s kojima se mo\u017ee ozbiljno raditi.<\/p>\n * \u201eEs ist eine recht seltsame Sache dass es hundert Jahre dauern soll um irgendein Ding zu ver\u00e4ndern also etwas zu ver\u00e4ndern, es ist die menschliche Gewohnheit in Jahrhunderten zu denken und Jahrhunderte sind mehr oder weniger hundert Jahre und das ergibt einen Gro\u00dfvater eine Gro\u00dfmutter pro Enkel oder Enkelin wenn alles geht wie es soll und es geht oft ungef\u00e4hr so wie es soll. Ist es die menschliche Gewohnheit in Jahrhunderten zu denken von Gro\u00dfeltern bis Enkelkind weil es eben tats\u00e4chlich ungef\u00e4hr hundert Jahre dauert bis die Dinge aufh\u00f6ren die gleiche Bedeutung zu haben die sie vordem hatten, es ist eine seltsame Sache dass alles eine nat\u00fcrliche Sache ist aber so ist es ist eine nat\u00fcrliche Sache ist aber so ist es ist eine nat\u00fcrliche Sache ist aber so ist es es ist eine nat\u00fcrliche Sache und dass es eine nat\u00fcrliche Sache ist macht es zu einer seltsamen Sache einer sehr seltsamen Sache f\u00fcr das Gef\u00fchl von fast jedem. Man mu\u00df es sich immerzu vorsagen das eine nat\u00fcrliche Sache in Wirklichkeit nicht eine sonderbare und eine eigent\u00fcmliche und eine seltsame Sache ist. So also steht es hundert Jahre ergibt tats\u00e4chlich mehr oder weniger ein Jahrhundert und dieses wird durch die Tatsache bestimmt dass es einen Gro\u00dfelternteil pro Enkelkind einschlie\u00dft und dass das es ist was es ein ums andre Mal endg\u00fcltig anders macht und f\u00fcr gew\u00f6hnlich gibt es einen Krieg oder eine Katastrophe um das hervorzuheben damit jeder es wissen kann. Es ist eine sehr sonderbare Sache dass eine so nat\u00fcrliche Sache f\u00fcr uns alle zwangsl\u00e4ufig eine so sonderbare Sache ist eine so auffallende Sache eine so best\u00fcrzende Sache.”<\/p>\n A nije jo\u0161 pro\u0161lo sto godina od Prvog svjetskoga rata, ni od Drugog svjetskoga rata, ni od Auschwitza, ni od trovanja ljudi plinom, ni od medicinskih eksperimenata na ljudima, ni od DDR-a, ni od Berlinskog zida, ni od toliko bitnih, razaraju\u0107ih dalekose\u017enih doga\u0111aja koji su ovdje smi\u0161ljeni. Ovdje se ne pamte uzleti nakon revolucija, nego \u010di\u0161\u0107enje savjesti i konfrontacija s kaznom.<\/p>\n Pa kako se onda tomu mo\u017ee othrvati kazali\u0161te? Kako kazali\u0161te na to mo\u017ee reagirati?<\/p>\n Berlin je odista neuralgi\u010dka to\u010dka na pupku Europe.<\/p>\n Raskri\u017eja i lomovi su zanimljivi za tra\u017eenje kazali\u0161ta.<\/p>\n I theakademie nalazim naravno potrebnom u tom tra\u017eenju kazali\u0161ta.<\/p>\n Ne, nikad nisam skrivao pogled od toga \u0161to se oko mene doga\u0111a. To \u0161to se oko mene doga\u0111alo pretvarao sam uvijek u neko kazali\u0161no znakovlje. Odavno sam otkrio va\u017enost metafore za komunikaciju predstave s publikom.<\/p>\n U Berlinu sam shvatio da se za kazali\u0161te koje odgovara vremenu moraju druga\u010dije \u0161kolovati kadrovi. Po\u010dev\u0161i od prijemnog ispita: dva monologa i jedna ili dvije recitacije mogu u najboljem slu\u010daju pokazati razumijevanje teksta, ali ne i predispozicije za gluma\u010dki poziv.<\/p>\n Polagano smo se razvijali u ovih prvih petnaest godina (dan osnivanja je 15. rujna 1995.). Reflektirali smo sebe u novoj sredini i preispitivali funkcioniranje te sredine.<\/p>\n Istra\u017eivali smo, \u010desto grije\u0161ili, \u010desto odbacivali nepotrebno. Odbacuju\u0107i nepotrebno ponekad je i potrebno odbjeglo, ali smo znali to uo\u010diti i ponovno se osna\u017eeni vratiti, na palubu na\u0161eg nemirnog broda.<\/p>\n Imamo poseban osje\u0107aj kad se neko vrijeme radi \u201ezaklinju\u0107i se” u neku ideju, neki na\u010din, neku vje\u017ebu – \u0161to dovede do potpunog sljepila. Kad se radi i kad se vi\u0161e ne mo\u017ee. Taj osje\u0107aj kad slijepilo gleda dok se ne odlu\u010di re\u0107i: \u201eJa ne vidim!”.<\/p>\n Odbaciti to u \u0161to se zaklinjalo intenzivan je osje\u0107aj olak\u0161anja, kojeg sam vi\u0161e puta do\u017eivio. Do\u017eivljaj kojeg sam se u po\u010detku pla\u0161io. Kad mi se taj do\u017eivljaj opetovano dogodio shvatio sam da me oboga\u0107uje. * \u201eEs gibt \u00fcberall eine t\u00f6dliche Substanz, in der kulturellen Struktur, in unseren \u00fcberkommenen k\u00fcnstlerischen Werten, im wirtschaftlichen<\/p>\n Rahmen, im Leben des Schauspielers und in der Funktion des Kritikers.”<\/p>\n U svakom dosadnom i mrtvom zaiskri \u017eivot. Kad zaiskri, svi to prepoznamo. Mo\u017eda je u tome va\u017enost njegovanja prevladanih na\u010dina \u0161kolovanja. U najmanju ruku pokazuju nam kako ne treba raditi.<\/p>\n Pred ovim \u0161kolama na prijemnim ispitima stoje stotine nesretnika koji se nadaju upisu. Tradicija dr\u017eavne institucije. Muzej kazali\u0161ne pedagogije! U Berlinu su muzeji jako dobro posje\u0107eni.<\/p>\n \u010cinjenica je da je Berlin mali velegrad. Ovdje \u017eive ljudi, ka\u017ee statistika, iz gotovo 200 dr\u017eava. Ako ih se ne \u017eeli rasporediti i kontrolirati po nacionalnim stadima potrebna je neka druga politika, potrebno je i kazali\u0161te za tu realnu populaciju. Potrebna je i mogu\u0107nost \u0161kolovanja scenskih umjetnika koja nije isklju\u010divo bazirana na nacionalnoj pedagogiji i tradiciji. Kazali\u0161te i \u0161kolovanje za \u0161arenilo jezika, obi\u010daja, religija i utopije.<\/p>\n Slu\u017ebena politika se ovom \u010dinjenicom bavi isklju\u010divo kao problemom, a ne kao izazovom i oboga\u0107enjem, pa tako u svakodnevnom \u017eivotu potencira opasna \u017eari\u0161ta koja su zahvalan materijal za kazali\u0161te.<\/p>\n Theakademie se bavi mogu\u0107nostima kazali\u0161ne utopije, istra\u017euje mogu\u0107nosti medija ve\u0107 pri samom \u0161kolovanju.<\/p>\n Na theakademie se u\u010di i podu\u010dava, trenira se osobnost kreacije i samostalnost pri realizaciji.<\/p>\n Jezik na kojem se u\u010di je kazali\u0161ni jezik u svom njegovom bogatstvu i kompleksnosti.<\/p>\n Theakademie je interkulturalna, vi\u0161ejezi\u010dna institucija. Takav je sastav nastavnika i polaznika. Takav je program koji nudi i ostvaruje.<\/p>\n Okrenuti smo \u0161kolovanju kadrova u prvom redu za samosvojne, internacionalne projekte. Internacionalno podrazumijeva i nacionalno, stoga su polaznici nakon \u0161kolovanja sposobni djelovati u oba smjera.<\/p>\n Gluma, igra ne nosi primarno nacionalni predznak, a kazali\u0161ni jezik je po svojoj prirodi vi\u0161ejezi\u010dan i vi\u0161ezna\u010dan.<\/p>\n Prvih petnaest godina rada je za nama, jo\u0161 nismo punoljetni, ali smo u svojoj buntovnosti i razbaru\u0161enosti – odgovorni.<\/p>\n Teze na\u0161eg rada potvr\u0111uju se u praksi.<\/p>\n <\/p>\n —————————<\/p>\n Nik\u0161a Eterovi\u0107<\/strong><\/p>\n Ro\u0111en je 1955. u Splitu. Djeluje kao redatelj, kazali\u0161ni pedagog, autor i trener. Diplomirao je kazali\u0161nu re\u017eiju i radiofoniju na ADU Zagreb, te filozofiju i komparativnu knji\u017eevnost u Zadru.<\/p>\n Od 1972. kao redatelj ostvario 130 premijera u Hrvatskoj, biv\u0161oj Jugoslaviji, Finskoj, Njema\u010dkoj i Irskoj.<\/p>\n Seli 1988. u Berlin, da bi tu realizirao svoje ideje o multinacionalnom i vi\u0161ejezi\u010dnom kazali\u0161tu.<\/p>\n Tako je nastao Wind Spiel Theater, u kojem je ostvario niz projekata, a posebnu pa\u017enju privukao je ciklus programa \u201eCaf\u00e9 der Intuition” koje je realizirao redovno svakog mjeseca, punih sedam godina.<\/p>\n Autor je HT – Organically Creative Method, s terapijskim efektima.<\/p>\n Inicirao je 1995. osnivanje \u201eInternationalen Ausbildungsinstituts theakademie Berlin” kojeg vodi sve do listopada 2012. godine.<\/p>\n Djeluje i kao docent za glumu, re\u017eiju, kazali\u0161nu pedagogiju, te kao trener za studentske redateljske projekte.<\/p>\n Nik\u0161a Eterovi\u0107 djeluju\u0107i kontinuirano i kao redatelj 2002. osniva teNTheater Berlin.<\/p>\n Od 2006. – 2013. realizira James Joyce ciklus od pet naslova, praizvedbu su do\u017eivjele \u010detiri predstave.<\/p>\n Nik\u0161a Eterovi\u0107 je objavio razli\u010dite radove iz podru\u010dja kazali\u0161ta, bave\u0107i se kreativno\u0161\u0107u kao njegovom centralnom temom.<\/p>\n Njegov rad na projektima iz djela i \u017eivota Augustina Tina Ujevi\u0107a i Jamesa Joycea, dokumentiran je u knjigama koje su objavljene uz predstave.<\/p>\n \u017divi i radi u Berlinu.<\/p>\n <\/p>\n Kontakt:<\/strong><\/p>\n
\nOte\u017eavaju\u0107a okolnost u radu je financiranje. Nas isklju\u010divo financiraju, svojom \u0161kolarinom, studenti. Donacije i \u010dlanarine u F\u00f6rdervereinu variraju iz godine u godinu. Zna\u010di, treba se sna\u0107i s onim \u0161to imamo.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/digitalne-knjige.com\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/001.jpg\")
<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/digitalne-knjige.com\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/002.jpg\")
<\/p>\n