![\"\"](\"https:\/\/digitalne-knjige.com\/wp-content\/uploads\/2025\/04\/000g.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Kad je Zaratustri bilo trideset godina, napustio je svoj zavi\u010daj i jezero svoga zavi\u010daja, i oti\u0161ao je u goru. Tu se napajao svojim duhom i svojom samo\u0107om, i nije ga to umorilo za deset godina. Ali se naposletku izmeni njegovo srce \u2013 i jedno jutro ustade u ranu zoru, stade pred sunce i ovako mu je govorio: \u00bbVeliko svetilo nebesko! u \u010demu bi bila tvoja sre\u0107a, da nema\u0161 onih kojima sija\u0161! Deset godina penjalo si se amo k mojoj pe\u0107ini: ti bi se zasitilo bilo svoje svetlosti i ovoga puta, da nije mene, moga orla, i moje zmije. Nego mi smo te i\u0161\u010dekivali svakoga jutra, uzimali smo od tvoga obilja i blagosiljali te za nj. I gle! Ja ne znam kud bih sa svojom mudro\u0161\u0107u, kao p\u010dela koja je nakupila previ\u0161e meda; ose\u0107am potrebu da se prema meni ruke \u0161ire. Hteo bih da poklanjam i udeljujem, sve dok mudri me\u0111u ljudima ne na\u0111u naslade opet jednom u svojoj ludosti, a siroma\u0161ni opet jednom u svome bogatstvu. Toga radi moram se spustiti u dubinu: kao \u0161to ti to \u010dini\u0161 ve\u010derom, kad pada\u0161 za more pa jo\u0161 i donjem svetu ponese\u0161 svetlosti, ti prebogato svetilo nebesko! Ja moram, kao ti, pasti i za\u0107i, kako to zovu. ljudi, ka knjima bih da se spustim. Blagoslovi me dakle, ti mirno oko, \u0161to bez zavisti mo\u017ee\u0161 da gleda\u0161 i preveliku sre\u0107u! Blagoslovi pehar koji se preliva, da bi voda iz njega zlatna potekla, i na sve strane raznela otsjaj tvoga milja! Evo! Ovaj pehar ho\u0107e da opet ostane prazan a Zaratustra ho\u0107e da opet postane \u010dovek.\u00ab<\/p>\n
Tako otpo\u010de silazak i pad Zaratustrin.<\/strong><\/p>\n Zaratustra si\u0111e sam dole niz brdo, i niko ga ne srete. Ali kada je u\u0161ao u \u0161umu, obrete se pred njime jedan starac, koji je izi\u0161ao bio iz svoje svete kolibe da nakupi korenja po \u0161umi. I starac ovako progovori Zaratustri: \u00bbNije mi nepoznat ovaj putnik: pre vi\u0161e godina prolazio je on ovud. Zvao se Zaratustra, ali se sada izmenio. Tada si nosio svoj pepeo na breg: a sada zar nosi\u0161 vatru svoju u doline? Zar se ne boji\u0161 kazne kojom se kazni paliku\u0107a? Da, sad vidim da je Zaratustra. Bistro je njega oko a na usnama mu ne skriva se ga\u0111enje. Ta kora\u010da eto kao igra\u010d! Izmenio se Zaratustra, detetom je postao Zaratustra, probudio se Zaratustra: \u0161ta bi ti sada kod onih koji spavaju? \u017diveo si u samo\u0107i kao u moru, i more te je nosilo. Vaj, ti ho\u0107e\u0161 zar da iza\u0111e\u0161 na kopno? Vaj, ti ho\u0107e\u0161 opet sam da prati\u0161 svoje telo?\u00ab Zaratustra odgovori: \u00bbJa volim ljude.\u00ab \u00bbA \u010dega radi, re\u010de svetac, do\u0111oh ja u \u0161umu i u pustinju?<\/p>\n Zar ne stoga \u0161to sam odvi\u0161e voleo ljude? Sada volim Boga: ljude ne volim. \u010covek mi je rabota suvi\u0161e nesavr\u0161ena. Ljubav prema \u010doveku ubila bi me.\u00ab Zaratustra odgovori: \u00bb\u0160ta ja to govorah o ljubavi! Ja poklon nosim ljudima.\u00ab \u00bbNe daj im ni\u0161ta, re\u010de svetac. Bolje im jo\u0161 ne\u0161to oduzmi pa ponesi s njima skupa \u2013 to \u0107e im najvi\u0161e goditi: samo ako i tebi bude godilo! A ako im ba\u0161 ho\u0107e\u0161 da da\u0161, ne daj vi\u0161e nego milostinju, i pusti da i to jo\u0161 prose!\u00ab \u00bbNe, odgovori Zaratustra, ja ne delim milostinje. Za to nisam dosta siromah.\u00ab Svetac se nasmeja Zaratustri i nastavi ovako: \u00bbA ti gledaj da ti bar prime tvoja blaga! Nemaju oni poverenja u pustinjake, i ne veruju da dolazimo da delimo darove. Na\u0161i im koraci odvi\u0161e usamljeno odjekuju kroz ulice. I kao kad no\u0107u u svojim posteljama \u010duju nekoga gde hoda, mnogo pre nego \u0161to se sunce rodilo, tako se oni tad pitaju u sebi: kuda \u0107e to lopov? Ne idi k ljudima ve\u0107 ostaj u \u0161umi! Bolje jo\u0161 idi k \u017eivotinjama? Za\u0161to ne\u0107e\u0161 da si ovakav kao ja, \u2013 medved me\u0111u medvedima, ptica me\u0111u pticama?\u00ab \u00bbA \u0161ta to radi svetac u \u0161umi?\u00ab pita\u0161e Zaratustra.<\/p>\n Svetac odgovori: \u00bbPravim pesme i pevam ih, i prave\u0107i pesme smejem se, pla\u010dem, i gun\u0111am tako hvalim Boga. Pevanjem, smehom, pla\u010dem i gun\u0111anjem hvalim Boga, koji je moj Bog. Ali \u0161ta je to \u0161to ti nosi\u0161 nama na dar?\u00ab Kada je Zaratustra \u010duo ove re\u010di, odmahnu rukom i re\u010de: \u00bb\u0160ta bih mogao ja vama dati! Nego pustite me da \u0161to pre odem, da vam ne bih \u0161to uzeo!\u00ab \u2013 I tako se rastado\u0161e jedan od drugog, starac i \u010dovek u punoj snazi, smeju\u0107i se ba\u0161 kao \u0161to se smeju dva de\u010daka. A kad ostade Zaratustra sam, ovako je govorio u svome srcu: \u00bbDa li je to mogu\u0107no! Ovaj stari svetac u svojoj \u0161umi jo\u0161 ni\u0161ta ne zna o tom, da je Bog mrtav!\u00ab<\/p>\n Kada je Zaratustra do\u0161ao u prvi grad, koji le\u017ei do \u0161ume, na\u0111e tu mno\u0161tvo sveta iskupljena na pijaci; jer se razglasilo bilo, da \u0107e se videti jedan igra\u010d na konopcu. I Zaratustra progovori svetini ovako i re\u010de: Ho\u0107u da vas u\u010dim \u0161ta je to nat\u010dovek. \u010covek je ne\u0161to \u0161to treba prevladati. \u0160ta ste vi u\u010dinili, da biste ga prevladali? Sva bi\u0107a dosad stvorila su ne\u0161to vi\u0161e od sebe: a vi zar ho\u0107ete da budete oseka te velike plime, ra\u0111e jo\u0161 da se ponovo vratite k \u017eivotinji nego da prevladate \u010doveka? \u0160ta je majmun za \u010doveka? Stvor za potsmeh ili bolan stid. I isto to bi\u0107e \u010dovek za nat\u010doveka: stvor za potsmeh ili bolan stid. Vi ste pre\u0161li put od crva k \u010doveku, ali je u vama mnogo jo\u0161 ostalo crv.<\/p>\n Nekada ste bili majmuni, a \u010dovek je jo\u0161 i sada vi\u0161e majmun nego ikoji majmun. Onaj \u0161to je najmudriji me\u0111u vama, i taj je tek dvojstvo od biljke i sablasti. Ali ja vam ne ka\u017eem, da postanete sablasti ili biljke. Nego, ja ho\u0107u da vas u\u010dim \u0161ta je to nat\u010dovek! Nat\u010dovek je smisao zemljin. Va\u0161a volja treba da ka\u017ee: neka bude nat\u010dovek simisao zemljin! Preklinjem vas, bra\u0107o moja, ostajte verni zemlji, i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama! Otrovnici su to, svesni ili nesvesni. Prezritelji su to \u017eivota koji izumiru i koji su i sami otrovani, i njih je zemlja sita: neka njih, sre\u0107an im put! Nekad je hula na Boga bio najve\u0107i greh, ali Bog je umro, i tako umre\u0161e i ti gre\u0161nici. Huliti na zemlju, to je sad najstra\u0161nije \u2013 vi\u0161e ceniti utrobu onog \u0161to se ne daje progledati nego smisao zemljin! Nekad je du\u0161a gledala prezrivo na telo; tada je to preziranje bilo ne\u0161to najvi\u0161e: \u2013 volela je da ga vidi mr\u0161avo, ru\u017eno, i izgladnelo. Mislila je, da \u0107e tako mo\u0107i izma\u0107i i njemu i zemlji. O, ta je du\u0161a i sama bila jo\u0161 mr\u0161ava, ru\u017ena, i izgladnela: a okrutnost je bila sladostra\u0161\u0107e toj du\u0161i! Ali i vi jo\u0161, bra\u0107o moja, recite mi: \u0161ta kazuje va\u0161e telo o va\u0161oj du\u0161i? Zar nije va\u0161a du\u0161a jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo? Zaista vam ka\u017eem, \u010dovek je jedna velika prljava reka. To mora biti ve\u0107 more, koje \u0107e primiti u sebe veliku prljavu reku a da se i samo ne zaprlja.<\/p>\n Eto, ja ho\u0107u da vas u\u010dim \u0161ta je to nat\u010dovek: on je to more, u njemu mo\u017ee da se utopi va\u0161e veliko preziranje. \u0160ta je najve\u0107e, \u0161to vi mo\u017eete do\u017eiveti? To je \u010das velikoga preziranja. \u010cas, u kojem \u0107e vam se i va\u0161a sre\u0107a pretvoriti u ga\u0111enje, i isto tako va\u0161 razum i va\u0161a vrlina. \u010cas, u kojem \u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta je stalo do moje sre\u0107e! Ona je jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo. A trebalo bi da moja sre\u0107a opravda i sam moj opstanak! \u00ab \u010cas, u kojem \u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta je stalo do moga uma! Zar \u017eudi on za znanjem kao lav za svojom hranom? On je jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo.\u00ab \u010cas, u kojem \u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta je stalo do moje vrline! Jo\u0161 ona nije uspela da se zbog nje izbezumim. Umorilo me je sve moje Dobro i sve moje Zlo! Sve je to jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo!\u00ab \u010cas, u kojem \u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta je stalo do moga pravdoljublja! Ja ne vidim da sam \u017ear i ugalj. A pravednik je sam \u017ear i ugalj!\u00ab \u010cas, u kojem \u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta je stalo do moga milosr\u0111a! Zar nije milosr\u0111e krst, na koji se razapinje onaj koji voli ljude? Ali moje milosr\u0111e nije razapinjanje na krst.\u00ab Da li ste ve\u0107 govorili tako? Da li ste ve\u0107 glasno klicali tako? Ah, kad bih vas ve\u0107 \u010duo bio da glasno kli\u010dete tako! Ne va\u0161 greh \u2013 va\u0161a uzdr\u017eljivost vapije na nebo, va\u0161a \u0161krtost u samom va\u0161em grehu vapije na nebo! Gde je munja, koja \u0107e vas \u0161inuti svojim plamenim jezikom? Gde je ludilo, koje bi trebalo ukalemiti u vas? Eto, ja ho\u0107u da vas u\u010dim \u0161ta je to nat\u010dovek: on je ta munja, on je to ludilo! \u2013 Kad je Zaratustra ovo izgovorio, povika neko iz naroda: \u00bbDosta smo ve\u0107 \u010duli o igra\u010du na konopcu; daj sada da ga vidimo!\u00ab I sav narod smeja\u0161e se Zaratustri. A igra\u010d na konopcu, koji je dr\u017eao da je re\u010d o njemu, otpo\u010de svoj posao. [\u2026]<\/p>\n O ljubavi prema bli\u017enjem<\/strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n Privijate se uz bli\u017enjeg, i nazivate to svakojakim lepim imenima. A evo vam ka\u017eem: va\u0161a ljubav prema bli\u017enjem nije drugo do va\u0161a r\u0111ava ljubav prema sebi samom. Vi tra\u017eite spasa kod bli\u017enjeg od vas samih, pa biste da to jo\u0161 nazovete vrlinom: ali ja providim va\u0161u \u00bbnesebi\u010dnost\u00ab. Ti je starije nego Ja; Ti je osve\u0161tano a Ja jo\u0161 nije: \u010dovek se dakle privija uz bli\u017enjeg. Ja vam ne velim da ljubite bli\u017enjeg. Pre vam jo\u0161 savetujem da be\u017eite od bli\u017enjeg, i da ljubite najdaljeg! Vi\u0161e nego ljubav prema bli\u017enjem stoji ljubav prema najdaljem, i prema budu\u0107em; vi\u0161e jo\u0161 nego ljubav prema \u010doveku cenim ja ljubav prema stvarima i sablastima. Ta sablast \u0161to za tobom skaku\u0107e, brate moj, lep\u0161a je od tebe; za\u0161to joj ne da\u0161 svoju put i svoje kosti? Ali ti se nje pla\u0161i\u0161, i be\u017ei\u0161 k svom bli\u017enjem. Vi ne mo\u017eete da izdr\u017eite u dru\u0161tvu sa vama samima; i ne volite sebe koliko bi trebalo: pa ho\u0107ete da zavedete bli\u017enjeg na ljubav a sebe da pozlatite njegovom zabludom. Ja bih voleo kad ne biste mogli izdr\u017eati u dru\u0161tvu sa svakojakim bli\u017enjima, i njihovim susedima; onda biste morali od sebe sama stvoriti svoga prijatelja, i u njemu srce koje je spremno da se prelije.<\/p>\n Vi pozovete svedoka kad ste radi da o sebi lepo govorite; pa kad ste njega zaveli da dobro misli o vama tada i sami dobro mislite o sebi. Ne la\u017ee samo onaj koji govori \u0161to zna da ne zna, nego vi\u0161e jo\u0161 onaj koji govori \u0161to ne zna da zna. Tako govorite vi o sebi jedni drugima, i obmanjujete sobom svoga suseda. Evo kako govori lud \u010dovek: \u00bbOp\u0107enje s ljudima kvari karakter, osobito onome koji ga nema.\u00ab Jedan ide k bli\u017enjem da bi na\u0161ao sebe, drugi ide \u0161to bi se rado sam izgubio. Va\u0161a r\u0111ava ljubav prema vama samima \u010dini vam samo\u0107u tamnicom. Oni dalje moraju da plate za va\u0161u ljubav prema bli\u017enjem; i \u010dim vas je pet na okupu uvek neko \u0161esti mora da umre. Ne volim ja ni va\u0161e slave: ima vam tu odvi\u0161e glumaca, a i gledaoci dr\u017ee se \u010desto kao da su glumci. Ne u\u010dim vas bli\u017enjemu nego prijatelju. Prijatelj vam je slava zemaljska, i predose\u0107aj za nat\u010doveka. U\u010dim vas prijatelju i njegovu prepunom srcu. Ali morate umeti da ste sun\u0111er ako ho\u0107ete da vas voli prepuno srce. U\u010dim vas prijatelju u kojem je svet gotov i sazdan, koji je ljuska za sve dobro, \u2013 prijatelju koji stvara, koji uvek ima po gotov svet za poklanjanje. I kao \u0161to u njemu mo\u017ee svet da se razvije, tako mo\u017ee i da mu se opet savije u prstenove, kao postajanje dobra usled zla, i kao postajanje svrhe iz slu\u010daja. Budu\u0107nost, i ono \u0161to je najdalje, neka ti budu uzrok tvoga danas: u svome prijatelju treba da voli\u0161 nat\u010doveka kao uzrok sebe. Draga bra\u0107o, ne velim vam da volite bli\u017enje; nego vam savetujem da volite najudaljenije.<\/p>\n Tako je govorio Zaratustra. [\u2026]<\/p>\n O slobodnoj smrti<\/strong><\/p>\n Mnogi umiru prekasno, a neki umiru prerano.Jo\u0161 se svet nije navikao na nauk: \u00bbumri u dobar \u010das! \u00ab Umri u dobar \u010das, tome u\u010di Zaratustra.Dabogme, ko nikako ne \u017eivi u dobar \u010das, kako bi taj mogao ikad i da umre u dobar \u010das? Bolje da se nije nikad ni rodio! – To ja velim izli\u0161nima. Nego, jo\u0161 i ti izli\u0161ni prave se va\u017eni sa svojim umiranjem, \u2013 i ponaj\u0161uplji orah ho\u0107e jo\u0161 da ga krhaju. Svi shvataju umiranje kao ne\u0161to va\u017eno: ali smrt jo\u0161 nije slavlje. Jo\u0161 nisu ljudi nau\u010dili kako se slave najlep\u0161e slave. Ja \u0107u vam pokazati smrt plodonosnu, koja za sve \u017eive postaje podstrekom i zavetom. Naro\u010ditom smr\u0107u umire plodonosni, pobedni\u010dki, opkoljen punonade\u017enima i zavetnicima. Tako se treba nau\u010diti umreti; i ne bi trebalo da pro\u0111e nijedno slavlje a da ovakav samrtnik ne blagosilja zakletve onih koji ostaju u \u017eivotu! Tako je najbolje umreti; a drugo bi onda bilo: da se umre u borbi, i da se raspe du\u0161a velika. A odvratna je, i onom koji se bori i onom koji pobe\u0111uje, va\u0161a \u017emirava smrt \u0161to se privla\u010di potajno kao kradljivac \u2013 a ipak dolazi kao gospodar.<\/p>\n Ugledajte se evo na ovu moju smrt, smrt slobodnu, koja mi prilazi jer ja tako ho\u0107u. A kad \u0107u hteti? \u2013 Ko je istakao sebi cilj ima naslednika, taj \u017eeli smrt u dobar \u010das radi cilja i zbog naslednika. I, iz po\u0161tovanja prema meni i prema nasledniku, taj ne\u0107e vi\u0161e ve\u0161ati svele vence u svetili\u0161tu \u017eivota. Zaista vam ka\u017eem ne\u0107u da sam kao oni koji pletu u\u017ead: vuku\u0107i konac u du\u017einu sami idu sve unatrag. Mnogi su prestari i za svoje istine i pobede, bezuba usta nemaju vi\u0161e pravo da ka\u017eu svaku istinu. Svaki koji \u017eeli slave treba da se za vremena rastavi od \u010dasti, i da se nau\u010di velikoj ve\u0161tini da u pravi \u010das \u2013 ide. Ne treba dopustiti da nas jedu kad ponajbolje prijamo: to znaju oni koji \u017eele da budu dugo voljeni.Ima dabogme kiselih jabuka \u010diji je udes da moraju \u010dekati do poslednjeg dana jeseni: a onda u isti mah sazru, po\u017eute, i sme\u017euraju se. Jednima ostari prvo srce a drugima prvo duh. A neki su stari jo\u0161 u mladosti: ali, ko postane kasno mlad, ostaje dugo mlad. Mnogima \u017eivot ne ispada za rukom: otrovan crv nale\u017ee mu se u srcu. Neka bar gleda da mu tim bolje ispadne za rukom smrt. Mnogi ne postanu nikad slatki, potrule jo\u0161 u leto. Kukavi\u010dluk ih dr\u017ei da ne padnu sa svojih grana. Premnogi \u017eive, i predugo vise oni o svojim granama. Treba da do\u0111e oluj pa \u0111a strese sa drveta sve \u0161to je trulo i od crva nagri\u017eeno! Treba da do\u0111u propovednici brze smrti! To bi hili pravi oluji i tresci koji su potrebni za drve\u0107e \u017eivota. Ali ja \u010dujem samo gde se propoveda lagana smrt, i strpljenje sa svim \u00bbzemaljskim\u00ab. Ah, zar vi propovedate strpljivost sa \u00bbzemaljskim?\u00ab Ta zemaljsko ima i odvi\u0161e strpljivosti s vama, vi otpadnici! Zaista vam ka\u017eem, prerano je umro onaj Jevrejin \u0161to ga slave propovednici lagane smrti: i za mnoge je otada bilo kobno \u0161to je prerano umro. On jo\u0161 nije poznavao drugo do suze i tegobu Jevrejina, i s njima mr\u017enju dobrih i pravednih \u2013 Jevrejin Isus: i tad ga spopade iznenada \u010de\u017enja za smr\u0107u. Trebao je ostati u pustinji, i daleko od dobrih i pravednih! Mo\u017eda bi bio nau\u010dio \u017eiveti, i nau\u010dio voleti \u017eivot \u2013 i smeh uz to! Verujte mi, bra\u0107o,moja! On je prerano umro; on bi svoju nauku sam opozvao bio, da je dostigao moju starost! Bio je toliko blagorodan da bi opozvao! Ali jo\u0161 nije bio sazreo.<\/p>\n Nezreo je mladi\u0107 kad voli, i nezreo mrzi \u010doveka i zemlju. Vezani jo\u0161 su njemu i te\u0161ki, duh i krila du\u0161ina. A u zrelom \u010doveku ima vi\u0161e od deteta nego u mladi\u0107u, i manje tugobe: on bolje zna \u0161ta su smrt i \u017eivot. Slobodan na smrt, i slobodan u smrti, sve\u010dano izgovaraju\u0107i: Ne ako nije vi\u0161e vreme da se govori Da: tako on dobro zna \u0161ta su smrt i \u017eivot. Neka va\u0161e umiranje ne bude hula na \u010doveka i na zemlju, prijatelji dragi, to molim od meda va\u0161e du\u0161e.Neka va\u0161e umiranje jo\u0161 ozarivaju va\u0161 duh i va\u0161a vrlina, kao \u0161to ozarava zemlju ve\u010dernja rumen; ina\u010de vam umiranje nije po\u0161lo za rukom. I ja sam umre\u0107u, da biste vi, prijatelji, mene radi ve\u0107ma voleli zemlju, i posta\u0107u zemlja koja sam i bio, da bih imao mira u njoj koja me je rodila. Zaista vam ka\u017eem, Zaratustra je imao svoj cili, on je bacio svoju loptu: sad vi, prijatelji, budite naslednici mojeg cilja, vama u ruke bacam zlatnu loptu. Milije mi je od svega, prijatelji dragi, da vas gledam kad bacate zlatnu loptu! I stoga oprostite \u0161to \u0107u jo\u0161 malo postojati na zemlji!<\/p>\n Tako je govorio Zaratustra.[\u2026]<\/p>\n O sve\u0161tenicima<\/strong> \u017dao mi je tih sve\u0161tenika. A i ne dopadaju mi se; ali na to mnogo ne dajem otkako sam me\u0111u ljudima. Nego, patim i patio sam s njima: oni su za me zato\u010denici, i obele\u017eeni. Onaj \u0161to ga zovu Spasiteljem bacio ih je u kvrge: \u2013 U kvrge la\u017enih vrednosti, i praznih re\u010di! Ah, da se bar kogod od njih spasao od svoga Spasitelja! Mi\u0161ljahu da su stali na obe\u0107anu zemlju, kad ih je ono more bacalo tamo i amo; a kad tamo, pod njima be\u0161e \u010dudovi\u0161te koje je spavalo! La\u017ene vrednosti, i prazne re\u0107i: to su najstra\u0161nija \u010dudovi\u0161ta za smrtne ljude, \u2013 u njima dugo spi i \u010deka zao udes. Ali najzad se pojavi, i ostane budan, i po\u017edere i proguta sve \u0161to je sazidalo sebi na njemu skloni\u0161ta. Pogledajte samo ta skloni\u0161ta \u0161to su ih sazidali sebi ti sve\u0161tenici! Crkvama zovu oni svoje naka\u0111ene pe\u0161tere! Neka bi nestalo te la\u017ene svetlosti, i toga te\u0161koga zadaha! Tu gde du\u0161a gore u svoje visine \u2013 ne sme da uzleti! Protivno tome nare\u0111uje njihova vera: \u00bbna kolenima se di\u017eite uza stepenice, gre\u0161nici!\u00ab Zaista vam ka\u017eem, volim videti besramnika, nego ispovrnute o\u010di njihove srame\u017eljivosti i njihove pobo\u017ene molitve! Ko je napravio te pe\u0161tere, i te pokajni\u010dke stepene? Zar ne oni \u0161to htedo\u0161e da se sakriju a be\u0161e ih stid od vedroga neba? Tek kad opet zasija vedro nebo kroz razbijene krovove, na travu i na crveni tur\u010dinak uz poru\u0161ene zidove \u2013 obrati\u0107u se opet srcem svojim skloni\u0161tima toga boga. Bogom naziva\u0161e \u0161to im se protivilo, i \u0161to ih je bolelo: i zaista vam ka\u017eem, bilo je mnogo juna\u010dkoga duha u njihovu obo\u017eavanju! Ali ne znado\u0161e druk\u010dije da vole svoga boga razapinju\u0107i \u010doveka na krst! Htedo\u0161e da \u017eive kao le\u0161evi, i le\u0161 svoj tuko\u0161e da bi pomodrio; jo\u0161 i iz njihovih govora ose\u0107am o\u0161tri zadah mrtva\u010dnice. Ko \u017eivi u njihovoj blizini, zivi u blizini crnih ribnjaka iz kojih \u017eaba kreke\u0107e svoju umilnu turobnu pesmu.<\/p>\n Morali bi mi pevati lep\u0161e pesme ako ho\u0107e da verujem u njihova Spasitelja: ve\u0107ma spaseni morali bi mi izgledati njegovi u\u010denici! Rado bi ih video nage: jer samo lepota trebala bi da sme propovedati pokajanje. A koga mo\u017ee uveriti ova pokrivena turobnost! Zaista vam ka\u017eem ni sami njihovi spasitelji nisu do\u0161li iz slobode, i iz sedmoga neba slobode! Zaista, ni sami oni nikada nisu hodili po prostirkama saznanja! Duh tih spasitelja bio je pun jam\u00e2; i oni su u svaku jamu ututnuli svoju zabludu da je njome zapu\u0161e, i nazvali su je bogom. Njihov duh utopio se bio u njihovoj samilosti, al’ i kad se nadimahu i prenadimahu od samilosti uvek je plivala po povr\u0161ini neka velika ludost. \u017divo, i s drekom gonili su oni stado svoje preko svoga praga: ba\u0161 kao da ima samo jedan jedini prag \u0161to vodi u budu\u0107nost! Zaista vam ka\u017eem i ti pastiri spadali su jo\u0161 me\u0111u ovce! Uske su duhove a prostrane duse imali ti pastiri: ali, bra\u0107o moja, kako su dosad uske zemlje bile i najprostranije du\u0161e! Po putu kojim su hodili pisali su znake krvlju, i ludost njihova u\u010dila je da se krvlju dokazuje istina. A ba\u0161 je kriv najlo\u0161iji svedok za istinu; krv otruje i naj\u010distiju nauku zabludom i mr\u017enjom u srcima. Zar je to dokaz za ne\u0161to kad neko ide i u vatru za svoju nauku! Zaista vam ka\u017eem vi\u0161e zna\u010di kad nauka iza\u0111e iz svog ro\u0111enog plamena! Zagrejano srce a hladna glava: gde se to dvoje susretne tu se javlja buran vetar, \u00bbSpasitelj\u00ab. Zaista vam ka\u017eem, bilo je ve\u0107ih i blagorodnijih nego \u0161to su ti koje narod zove spasiteljiina, ti plahoviti burni vetrovi! A jo\u0161 ve\u0107i nego \u0161to su bili svi spasitelji, moraju do\u0107i, bra\u0107o, da vas spasu, ako ho\u0107ete da pogodite put ka slobodi! Nikad jo\u0161 nije bilo na svetu nat\u010doveka. Video sam ih nage oboje: i najve\u0107eg \u010doveka, i najmanjeg: \u2013 Odvi\u0161e su jo\u0161 sli\u010dni jedan drugome. Zaista vam ka\u017eem, i najve\u0107i jo\u0161 mi je \u2013 odvi\u0161e \u010dovek! \u2013<\/p>\n Tako je govorio Zaratustra. [\u2026]<\/p>\n U zemlju obrazovanja<\/strong><\/p>\n Predaleko sam odleteo unapred u budu\u0107nost, strava me spapade. Kad sam pogledao oko sebe, imao sam \u0161ta videti: vreme mi be\u0161e jedini savremenik. Tad poleteh unazad, ku\u0107i \u2013 sve br\u017ee i br\u017ee: tako stigoh k vama, vi dana\u0161nji ljudi, i stigoh u zemlju obrazovanja. Prvi put ponesoh oko za vas, i \u017eivu \u017eelju: zaista vam ka\u017eem, do\u0161ao sam sa \u010de\u017enjom u srcu.Ali \u0161ta se zbi? Ma kako da me be\u0161e strah, \u2013 morao sam se smejati! Nikad jo\u0161 moje oko ne vide tako ne\u0161to \u0161areno i zamazano!Smejao sam se jednako, mada su mi i noge klecale i srce drhtalo: \u00bbta ovo je ovde zavi\u010daj sviju lonaca boja! \u00ab \u2013 rekoh. Obojeni, sa pedeset mrlja na licu i po udovima, sedeli ste preda mnom na moje divno \u010dudo, vi sada\u0161nji ljudi! A, oko vas pedeset ogledala, da laskaju va\u0161em \u0161arenilu, i da ga umnogostru\u010de! Odista, niste mogli na\u0107i bolje maske, vi sada\u0161nji ljudi, od svog ro\u0111enoga lika! Ko bi vas \u2013 prepoznao! Ispisani znacima pro\u0161losti, i preko tih znakova premazani jo\u0161 novim znacima: na taj ste se na\u010din dobro skrili od svih tuma\u010da, i ispitiva\u010da! I sve da je \u010dovek vra\u010d, i da ume zagledati u creva, \u2013 ko bi jo\u0161 mogao pomisliti da vi imate creva!<\/p>\n Izgleda kao da ste pe\u010deni od boja, i od izlepljenih cedulja. Iz va\u0161ih koprena vire sva vremena, i svi narodi, redom i bez reda;, iz va\u0161ih pokreta zbore svi obi\u010daji, i sve vere, svaka za se i sve u isti mah. Koji bi od vas skinuo sa sebe koprenu i prem\u00e2z, i boju i pokrete, na tome bi taman toliko ostalo da poslu\u017ei za stra\u0161ilo pticama. Odista, ja sam bio i s\u00e2m takva zastra\u0161ena ptica, jer sam vas jednom video nage, i bez boje; i ja sam se tada digao, i odleteo, kad mi je kostur po\u010deo da daje ljubavne znake. Milije jo\u0161 bilo bi mi da slu\u017eim za nadnicu u donjem svetu, i kod senki nekada\u0161njosti! \u2013 Ta i podzemnici su ugojeniji i puniji od vas! To i jeste ono \u0161to ne mogu nikako da svarim, \u0161to vas ne mogu da izdr\u017eim ni nage ni obu\u010dene, vi ljudi sada\u0161njosti! Sve maglovite neprijatnosti budu\u0107nosti, i sve \u0161to je je\u017eilo ko\u017eu pticama koje su proletale, sve je to ipak prijatnije i primamljivije, od va\u0161e \u00bbstvarnosti\u00ab. Jer vi ka\u017eete: \u00bbMi smo stvarni od glave do pete, i ne znamo ni za veru ni za sujeverje\u00ab: tako se isprsujete \u2013 ah, a i nemate prsiju! Kako biste i mogli imati vere, vi \u0161areni, i zamazani! \u2013 kad ste samo slika svega onog \u0161to se nekad verovalo! Vi sami \u017eivi ste dokaz protiv vere, i razbija\u010di svake misli. Ja vas zovem neverodostojnima, vi predstavnici stvarnosti! U va\u0161im duhovima \u017eamore sva vremena jedno mimo drugog; ali jo\u0161 i snovi, i \u017eamor sviju vremena, stvarniji su nego va\u0161a java! Neplodni ste vi, zato nemate vere. Jer, ko je morao da stvara taj je oduvek imao svojih \u017eivih snova, i zvezdanih znamenja \u2013 i taj je verovao da ima vere! \u2013 Vi ste pritvorene kapije iza kojih vrebaju grobari. I evo \u0161ta je va\u0161a stvarnost: \u00bbSve je zaslu\u017eilo da propadne.\u00ab O, kako ste jadni i \u017ealosni, vi neplodni, kako vam se provide rebra! To je zacelo zapazio ve\u0107 i poneki od vas. I onda je rekao: \u00bbtu je neki bog, dok sam spavao, ne\u0161to potajno uzeo od mene?<\/p>\n Odista, taman toliko da na\u010dini od toga \u017eenku! \u010cudno je kako su tanka moja rebra!\u00ab rekao je ve\u0107 mnogi od ljudi sada\u0161njosti. Jeste, sme\u0161ni ste mi, vi ljudi sada\u0161njosti! A naro\u010dito jo\u0161 kad se \u010dudite sami sebi! I zlo bi bilo po meni kad se ne bih mogao smejati va\u0161em \u010du\u0111enju, i kad bih marao progutati ceo gad iz va\u0161ih pljuvaonica! Ovako, uze\u0107u vas olako, jer ono \u0161to ja nosim te\u0161ko je; ne\u0107e mi ni\u0161ta biti ako na moju torbu slete jo\u0161 i bube i bumbari! Zaista vam ka\u017eem, moj teret ne\u0107e biti ve\u0107i! I ne\u0107e me zbog vas, vi ljudi sada\u0161njosti, sna\u0107i moj veliki umor. \u2013 Ah, kuda bih se jo\u0161 peo sa svojom \u017eivom \u017eeljom! Sa svih vrhova gledam da li \u0107u ugledati dom, i domovinu. Ali zavi\u010daja za me nigde nema; ve\u010dni sam putnik po gradovima, i uvek tra\u017eim da mi otvore na svima kapijama. Tu\u0111i su mi, i na podsmeh su mi, ljudi sada\u0161njosti ka kojima tek \u0161to me je srce povuklo; i prognanik sam iz dedovine, i otad\u017ebine. Ja jedino jo\u0161 volim unukovinu, zemlju dece moje, jo\u0161 neotkrivenu, u najdaljem moru: nju tra\u017eim, i k njoj brodim na svojim jedrima. Na deci svojoj ho\u0107u da popravim \u0161to sam dete mojih otaca, a na svoj budu\u0107nosti \u2013 ovu sada\u0161njost! \u2013<\/p>\n Tako je govorio Zaratustra. [\u2026]<\/p>\n
\nJednom dade Zaratustra znak svojim u\u010denicima, i re\u010de im ove re\u010di: \u00bbEto tu sve\u0161tenika: iako su to moji du\u0161mani prodite mirno mimo njih, i sa ma\u010dem u koricama! I me\u0111u njima ima junaka; mnogi su od njih premnogo patili: \u2013 pa bi hteli da i drugi pate. Opaki su to du\u0161mani: ni\u0161ta nije tako \u017eedno osvete kao njihova smirenost. Onaj koji ih dohvati, mo\u017ee lako da se ukalja. Ali moja je krv srodna njihovoj krvi; i meni je stalo do tog da se jo\u0161 i u njihovoj krvi po\u0161tuje moja krv.\u00ab \u2013 A kad su bili pro\u0161li mimo, spopade Zaratustru bol; bore\u0107i se s bolom, i odolevaju\u0107i mu, prozbori, i re\u010de:<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/digitalne-knjige.com\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/002x-3.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/digitalne-knjige.com\/wp-content\/uploads\/2018\/09\/005c.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/digitalne-knjige.com\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/002xb.jpg\")
<\/p>\n